Tihomir Petrović, Nadrealistička poetika u književnosti za decu, Savremenik plus, br. 95/96, Beograd, 2001/2002, str. 114-117
Predrag Petrović, Nadrealizam i roman Koren vida Aleksandra Vuča = Surrealism and the Novel : Aleksandar Vučo'S the Root of Sight, Književna istorija, Vol. 39, br. 133, Beograd, 2007, str. 503-513
Branislava Vasić, Funkcija psihopatoloških struktura u zbirci "Ako se jednom setim ili načela" Aleksandra Vuča, u: Nadrealizam u svom i našem vremenu, Filološki fakulet, Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska, Beograd, 2007. str. 255-262.
Dejan Bogojević, Aleksandar Vučo - osnivač nadrealizma u dečijoj poeziji, Književni pregled, god. 1, br. 3, Beograd, 2010, str. 40-58
Savo Stijepović, Slobodan Nikolić, Après de déluge - posle potopa : srpski nadrealizam juče, danas, sutra, Art 032, god. 12, br. 20/21 Čačak, 2010, str. 46-64
Marko Ristić, Annuale ili istorija i poezija, „Delo“, II/5-6, str. 735-761, i br. 7, Beograd, 1956, str. 908-938.
André Breton: Manifest nadrealizma (ulomci.), Vijenac, knj. VI, br. 21, Zagreb, 2. novembar 1926, str. 347˗348.
Ivan Nevistić: Milan Dedinac. Javna ptica, Vjenac, god. V, knj. VII, br. 5, Zagreb, 1. mart 1927, str. 119˗120.
M(ilan) K(ašanin), Aleksandar Vučo: Krov nad prozorom, Letopis Matice srpske, br. 1-2, Novi Sad, juli-avgust 1926, str. 230
Kao viši naučni saradnik na Institutu za književnost i umetnost, angažovan je na projektu “Uporedna istraživanja srpske književnosti (u evropskom kontekstu)”, na zadacima proučavanja odnosa srpske i evropske avangardne.
Hanifa Kapidžić-Osmanagić doktorirala je 1963. na Faculte des Lettres Univerziteta u Dižonu, Francuska, sa temom: Le surréalisme serbe et ses rapports avec le surréalisme francais. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti BiH.
Prof. dr Milanka Todić je redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Prof. dr Jelena Novaković je redovni profesor na Katedri za romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i upravnik te Katedre, gde radi od 1971. godine.
Branko Aleksić, pesnik i esejista, doktorirao na Univerzitetu Pariz-VIII, Francuska. Objavio je nekoliko komparativnih studija, antologija i zbornika iz oblasti francuskog i srpskog nadrealizma.
Gojko Tešić je profesor je književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, živi u Beogradu. Bavi se književnoistorijskim radom, s naročitim težištem na srpskoj književnosti između dva svetska rata.
Аlеksаndаr Flаkеr je аutоr znаčајnih stručnih i nаučnih rаdоvа iz pоdručја književnosti i tеоriје knjižеvnоsti. Nајvаžniја prоblеmskо-tеmаtskа pоlја kојimа sе Flаkеr bаviо su аvаngаrdnа knjižеvnоst i kulturа, intеrmеdiјаlnе i intеrkulturаlnе studiје.
