Anonim: Risto Ratković o beogradskom nadrealizmu, Vreme, IX/2835, Beograd, 15. novembar 1929, str. 2.
Aleksandar Vučo, Đorđe Jovanović, Dušan Matić, Marko Ristić: Da li je g. Batavelić nadrealista, Politika, br. 7877, god. XXVII, Beograd, 7. april 1930, str. 6.
Vladan Bataveljić: Ko su trinaest nadrealista, Politika, br. 7877, god. XXVII, Beograd, 14. april 1930, str. 10.
Aleksandar Vučo, Đorđe Jovanović, Dušan Matić, Marko Ristić: “Ko su trinaest nadrealista”, Politika, br. 7883, knj. XXVII, Beograd, 14. april 1930, str. 10.
Jerko Denegri, Postnadrealizam. Milena Pavlović-Barilli i Stane kregar, tekst u katalogu izložbe: „1929-1950: Nadrealizam. Postnadrealizam. Socijalna umetnost. Umetnost NOR-a. Socijalistički realizam“, Muzej savremene umetnosti, Beograd, april-jun 1969, str. 22-23.
Miodrag B. Protić, Srpski nadrealizam, 1929-1932, tekst u katalogu izložbe: „1929-1950: nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost, umetnost NOR-a, socijalistički realizam“, Muzej savremene umetnosti, Beograd, april-jun 1969, str. 10-21.
Veselko Tenžera, Smjesa komparativističke metode i eseja. H. Kapidžić-Osmanagić: Srpski nadrealizam, „Vjesnik“, XXVII/7090, Zagreb, 12.11.1966, str. 4.
Mirko Miloradović, Nadrealizam nekad i ovde. H. Kapidžić-Osmanagić, „NIN“, XVI/826, Beograd, 6.11.1966.
Radojica Tautović, Intelektualna komedija u Stradiji ili neostvarena sinteza poezije i nauke u nadrealizmu, „Letopis Matice srpske“, CXXXII, knj. 378/6, Novi Sad, 1956, str. 503-520.
Kao viši naučni saradnik na Institutu za književnost i umetnost, angažovan je na projektu “Uporedna istraživanja srpske književnosti (u evropskom kontekstu)”, na zadacima proučavanja odnosa srpske i evropske avangardne.
Hanifa Kapidžić-Osmanagić doktorirala je 1963. na Faculte des Lettres Univerziteta u Dižonu, Francuska, sa temom: Le surréalisme serbe et ses rapports avec le surréalisme francais. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti BiH.
Prof. dr Milanka Todić je redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Prof. dr Jelena Novaković je redovni profesor na Katedri za romanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i upravnik te Katedre, gde radi od 1971. godine.
Branko Aleksić, pesnik i esejista, doktorirao na Univerzitetu Pariz-VIII, Francuska. Objavio je nekoliko komparativnih studija, antologija i zbornika iz oblasti francuskog i srpskog nadrealizma.
Gojko Tešić je profesor je književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, živi u Beogradu. Bavi se književnoistorijskim radom, s naročitim težištem na srpskoj književnosti između dva svetska rata.
Аlеksаndаr Flаkеr je аutоr znаčајnih stručnih i nаučnih rаdоvа iz pоdručја književnosti i tеоriје knjižеvnоsti. Nајvаžniја prоblеmskо-tеmаtskа pоlја kојimа sе Flаkеr bаviо su аvаngаrdnа knjižеvnоst i kulturа, intеrmеdiјаlnе i intеrkulturаlnе studiје.
