Autoportret Egona Šelea sa naslovne strane dvobroja 35-36 iz 1917. godine

Koncepcija, tiraž i učestalost izlaženja ovog aktivističkog glasila menjali su se tokom dvadeset godina njegovog postojanja.

U početku je bio časopis za liberalnu politiku i književnost, zatim nedeljnik za politiku, književnost i umetnost, a onda i nedeljnik za revolucionarni socijalizam, da bi se 1932. sasvim ugasio.

Akcija je bila glavno sredstvo oglašavanja i zastupanja ekspresionizma, kao novog, mladog, umetnički i ideološki revolucionarno nastrojenog pokreta, ali i sredstvo kulturno-političke borbe, s obzirom na to da je njegova prvobitna orjentacija bila eksplicitno levičarska.

Pfamfertovi uvodnici, kao i mnoštvo drugih priloga, bili su angažovani i kritički, antimilitaristički, kasnije i antiratni, zbog čega je časopis često bio zabranjivan i cenzurisan.

Između dva svetska rata časopis je izlazio sporadično, ne samo zbog nedostatka finansijskih sredstava, već i zbog toga što je Pfamfert prestao da objavljuje književno-umetničke priloge i okrenuo se politici, isključivo, pružajući podršku komunizmu i raznim frakcijama i partijama nominalno komunističkog usmerenja. Časopis je, na taj način, izgubio mnogo od svog ugleda i uticaja.

U časopisu su objavljivani tekstovi i reprodukcije likovnih dela velikog broja značajnih umetnika druge i treće decenije dvadesetog veka, ne samo nemačkih, kao što su Gotfrid Ben ili Hajnrih Man, već i francuskih (Pikaso, Žid, Ivan Gol, itd).

Kasnije, Pfamfert objavljuje govore i tekstove ruskih i nemačkih ideologa revolucije, komunizma i anarhizma: Lenjina, Bakunjina, Trockog, Roze Luksmburg.