Časopis La Révolution surréaliste

Istorija nadrealističkog pokreta može da se prati i kroz časopise i publikacije koje su objavljivali predstavnici nadrealističkog pokreta. Za nadrealiste, časopis je bio veoma moćno sredstvo putem koga su mogli da iskažu stavove, obznane manifeste i da prošire ideje pokreta širom Evrope, i potom Amerike. Ove publikacije su upoznale javnost sa književnim ostvarenjima grupe, ali i obezbedile forum za istraživanje nesvesnog, tumačenje snova i automatsko pisanje, što su samo neka od polja koja su interesovale nadrealiste. U kasnijim, nestabilnijim godinama nadrealističkog pokreta, časopis je takođe bio mesto preko koga su se ispoljavali konflikti i neslaganja među članovima grupe.

U periodu pre formalnog osnivanja nadrealističkog pokreta, u Parizu 1919. godine počinje da izlazi časopis Littérature čiji su urednici André Breton, Louis Aragon i Philippe Soupault. Časopis, sa prekidima, izlazi do juna 1924. godine. U brojevima od oktobra do decembra 1919. godine, upravo u ovom časopisu je objavljen prvi nadrealistički tekst Champs Magnétiques (Magnetska polja), nastao primenom automatskog pisanja, čiji su autori Breton i Soupault.

Izdavanje Manifeste du surréalisme (Manifest nadrealizma)u oktobru 1924. godine, označilo je definitivni raskid André Bretona sa dadaizmom. Manifest je doneo formalnu definiciju nadrealizma i uspostavio Bretonovu poziciju lidera novog pokreta i pribavio mu podršku mnogih autora koji su prvobitno učestvovali u pariskoj dadaističkoj grupi. Aragon, Éluard, i pisci René Crevel i Philippe Soupault su među onima koji su se priključili novom pokretu.

Ubrzo nakon izlaska prvog nadrealističkog manifesta, Breton je 01. decembra 1924. godine u Parizu izdao uvodni broj časopisa La Révolution surréaliste (Nadrealistička revolucija).  Dvanaesti i finalni broj La Révolution surréaliste izašao je 15. decembra 1929. godine, i u njemu je Breton objavio Drugi manifest nadrealizma. Ova deklaracija je obeležila kraj godine najintezivnijih aktivnosti nadrealističkog pokreta, i označila je početak neslaganja među mnogobrojnim članovima.

Istovremeno, u Parizu se objavljuje magazin Documents, čiji je urednik Georges Bataille, a u časopisu sarađuju neki od autora koji su se odvojili od nadrealističkog jezgra, kao što su André Masson, Joan Miró i Michel Leiris. Prvi broj je izašao u aprilu 1929. godine, a časopis je pokrenut kao oponent glavnoj struji nadrealizma koju je predvodio Breton. Posle izdavanja petnaest brojeva, krajem 1930. godine, časopis je ugašen.

Sa grupom istomišljenika André Breton razvija novu, politički angažovaniju publikaciju. U julu 1930. godine pojavio se u Parizu časopis Le Surréalisme au service de la Révolution (Nadrealizam u službi revolucije). Osim Bretona, u časopisu su sarađivali Louis Aragon, Paul Éluard, René Char, Yves Tanguy, Tristan Tzara, Salvador Dalí, Luis Buñuel i drugi. Časopis se pojavljivao sporadično, tako da je poslednji, šesti broj izašao 1933. godine.

Albert Skira je izdavao magazin nadrealističke orijentacije Minotaure. Prvi broj se pojavio u Parizu 1933. godine, a u narednih šest godina je realizovano ukupno dvanaest brojeva, poslednji se pojavio u februaru 1939. godine. Među mnogim saradnicima bili su André Breton i Paul Éluard, a svojim prilozima o nadrealizmu časopis je doprineo širem prihvatanju ovog pokreta.

Pred nadolazećim ratom, mnoge nadrealističke publikacije se gase, a pojedini pripadnici pokreta odlaze u Sjedinjene Američke Države. U Njujorku odmah osnivaju novu publikaciju, tako da se već u septembru 1940. godine pojavio prvi broj magazina View, čiji je urednik bio Charles Henri Ford, a do 1947. godine izašao je tridesetjedan broj. Drugi časopis koji izlazi u Njujorku, a koji je kroz svoj program predstavio i nadrealizam bio je VVV, koji je objavljivao mladi američki skultor David Hare. Prvi broj je izašao u oktobru 1942. godine, a uključivao je jedan Bretonov tekst, a poslednji broj  je objavljen u februaru 1944. godine.

Predstavnici nadrealističkog pokreta dali su više izuzetno značajnih književnih ostvarenja, među kojima su: Le paysan de Paris (Seljak iz Pariza) (1926) i Le traité du style (Rasprava o stilu) (1928) Louis Aragon; Nadja (1928), Les Vases communicants (Spojeni sudovi) (1932), i L'Amour fou (Luda ljubav) (1937) André Breton; La Liberté ou l’amour! (Sloboda ili ljubav) (1927) Robert Desnos; Mourir de ne pas mourir (Umreti da se ne bi umrlo) (1924), La Rose publique (Javna ruža) (1934) Paul Éluard i mnoga druga.