Nadrealisti primenjuju postupke automatskog pisanja inspirisani psihoanalizom, i posebno poezijom Lotreamona i Artura Remboa. Automatsko pisanje nastaje u polju spontanog i proizvoljnog, proces nije unapred osmišljen, izvodi se što je brže moguće, tako da nema racionalne kontrole ili cenzure svesti. Automatizam, kao osnova nadrealističkog delovanja, definisan je već u Bretonovom prvom Manifestu nadrealizma, kao vid eksperimentalne tehnike koja treba da izrazi kreativnu snagu nesvesnog.

Prvi tеkst koji je realizovan primenom ovog mеtоda, Lеs Champs Magnétiques (Magnetna polja), objavljen je 1919. godine u časopisu Littérature, a nаizmеničnо su ga pisali André Breton i Philippе Sоupаult.

Tekst Marka Ristića “Primer”, objavljen 1924. godine u časopisu Svedočanstva, jedan je od najranijih automatskih tekstova u srpskoj književnosti. Primeri automatskih tekstova u srpskom nadrealizmu su i “Automatski tekst” (1932) Đorđa Kostića i Vana Živadinovića Bora, tekst “Čari automatizma ili Sedam minuta genijalnosti” (1930), čiji su autori Marko Ristić, Dušan Matić, Slobodan Kušić, Đorđe Jovanović, Vane Živadinović Bor i Aleksandar Vučo. Među automatske tekstove se mogu ubrojati i “Nadrealistički tekst” (1925) i basne (1926) Moni de Bulija.

U prvom Manifestu nadrealizma André Breton daje uputstvo za postizanje spontanog automatizma misli: “Nabavite sebi pribor za pisanje, pošto ste se smestili na što je moguće pogodnijem mestu za usredsređenje našeg duha u sebi samom. Dovedite sebe u najpasivnije stanje, ili stanje prijemčivosti, što više možete. Zanemarite svoj genije, sve talente, i svih ostalih. Odlučno recite sebi da je literatura jedan od najžalosnijih puteva koji vode u sve. Pišite brzo, bez unapred smišljenog sižea, dosta brzo da se ne biste zaustavili i došli u iskušenje da sebe pročitavate. Prva rečenica doći će sama od sebe, tim pre, što u svakoj sekundi postoji neka rečenica tuđa našoj svesnoj misli koja samo traži da se eksteriorizira. Dosta je teško izjasniti se šta će biti sa sledećom rečenicom: ona je bez sumnje delimično vezana za našu svesnu delatnost i u isti mah i za drugu, ako se usvoji činjenica da napisana prva povlači za sobom minimum opažanja. To malo treba da vas se tiče, uostalom; u tome leži najvećim delom zanimljivost nadrealističke igre.“