VANE BOR Fotogram (4), 1928. fotogram, 180х240 mm

FOTOGRAM

Fotogram je vrsta fotografije realizovana bez korišćenja fotoaparata. Fotogram nastaje tako što se neki predmet postavi direktno na površinu svetlosno osetljivog materijala, kao što je fotografski papir, i potom izloži svetlu. Kao rezultat tog postupka dobija se negativan prikaz predstavljenog predmeta, raznovrsnih tonova koji zavise od nivoa transparentnosti predmeta koji je korišćen. 

Pročitaj više

 

---

 

DUŠAN MATIĆ / ALEKSANDAR VUČO Rekom kućujem zid..., 1930. kolaž / karton, 250x318 mm

KOLAŽ

Jedan od prvih autora koji je, u okvirima nadrealizma, primenjivao postupak kolaža je Max Ernst. Počevši od 1919. godine Ernstovi radovi su sastavljeni iz niza različitih izvora, kako bi se dobile neočekivane jukstapozicije. Od 1929. godine, on stvara takozvane kolaže-romane (collage-novels), seriju radova koje realizuje koristeći otiske iz kasnog 19. veka i delove ilustrovanih kataloga, koje spaja zajedno, uz jednostavnu repeticiju vizuelnih motiva.

Pročitaj više

 

 

 

 

 

---

 

ASAMBLAŽ

АLЕKSАNDАR VUČО / DUŠАN МАТIĆ / LULА VUČО Une atmosphère du printemps et de jeunesse, 1930. kоlаž-аsаmblаž/ pаpir, 302x235 mm

Asamblaž (assemblage – fr. spajanje, sklapanje) je umetnička forma u kojoj se raznovrsni, tradicionalno ne-umetnički materijali, spajaju u trodimenzionalne strukture. Asamblaž nastaje montažom kao i kolaž, ali se koriste trodimenzionalni predmeti, delovi predmeta i dvodimenzionalni slikovni i tekstualni fragmenti. Kao vid umetničkog oblikovanja, asamblaž se  koristio u kubizmu, futurizmu, dadaizmu, a posebnu primenu našao je u nadrealizmu.

Asamblaž postaje važan deo nadrealističkog stvaralaštva, s obzirom da omogućava otelotvorenje nadrealističkih težnji ka neočekivanom susretu raznorodnih elemenata. Lakoća kojom objekti mogu da budu jukstaponirani u asamblaž, činila je ovaj medij idealnim za nadrealiste u njihovim traganjima za čudesnim.

 

---

 

GRUPA NADREALISTA „LE CADAVRE EXQUIS“ br. 13, 1930. оlоvkа i оlоvkе u bојi / pаpir, 225x145 mm

CADAVRE EXQUIS

Među tehnikama koje istražuju princip slučajnosti je cadavre exquis, igra koju su nadrealisti počeli da primenjuju oko 1925. godine. Prema sećanjima Andréa Bretona, igra je nastala u staroj, kasnije srušenoj kući, u Rue du Chateau broj 53, za jednim stolom pesnika i slikara. Pošto bi konverzacija malaksala, prelazilo se na „igre“, prvo literarne, zatim likovne, u želji da se dobiju neočekivani stihovi ili crteži. Postupak nastanka tehnike cadavre exquis objasnio je André Breton u svojoj knjizi Le Surréalisme et la Peinture (1926).

Pročitaj više

 

 

 

 

 

 

---

 

MARKO RISTIĆ Iz ciklusa "Dekalkomanije" mastilo / papir, 58x27 mm

DEKALKOMANIJA

Tehniku dekalkomanije je, u umetničkom kontekstu, prvi put koristio Oscar Dominguez 1936. godine, da bi kreirao oblike koji nisu unapred zamišljeni. Dekalkomanija (fr. décalcomanie – prenos) je proces u kome se boja nanese na list papira, i dok je boja još sveža, list se preklopi drugim papirom na koji se tim putem prenese boja. Na taj način se dobija neočekivani oblik, koji dozoljava umetniku da oslobodi svoju imaginaciju, slobodno interpretirajući dobijenu formu. Svaki posmatrač može u ovim oblicima da vidi neku drugu predstavu. Posle Oskara Domingeza, Max Ernst primenjuje princip dekalkomanije u slikarstvu.

U srpskom nadrealizmu dekalkomanije je koristio Marko Ristić, tako što bi papir sa crtežom mastilom preklopio na pola, i tako dobio spontano stvorenu predstavu, koja sobom nosi niz slobodnih asocijacija.

 

 

---

 

FROTAŽ

Tehnikom frotaža prenosi se na papir tekstura neke površine, kao što je na primer drvo ili kamen, tako što se na tu površinu postavi papir i potom preko papira protrlja mekom olovkom ili krejonom. Tim postupkom, tekstura materijala postaje vidljiva na papiru.

Proceduru frotaža razvio je Max Ernst, otkrivši je 1925. godine, tokom jednog slučajnog događaja. Ernst je bio inspirisan starim drvenim podom, čija je tekstura bila izuzetno naglašena posle mnogo godina ribanja, što je ovog umetnika inspirisalo na različite asocijacije. Ernst je odlučio da na neki način preuzme otisak drveta, i to je učinio tako što je protrljao crnom bojom preko parčeta papira koji je postavio na daske. Ovu proceduru je zatim proširio na druge teksture, a potom je objavio svoju prvu kolekciju frotaža, Histoire naturelle, 1926. godine. Ove eksperimente je nastavio u uljnom slikarstvu.

Frotaž je vid automatskog rada, a nadrealisti su produkte dobijene ovom tehnikom inkorporirali u svoja dela, najčešće ih sklapajući u vidu kolaža.