Pariska nadrealistička grupa okuplja umetnike od ranih dvadesetih godina 20. veka. Jezgro grupe čine André Breton, Paul Éluard, Benjamin Péret, Louis Aragon, Philippe Soupault, Robert Desnos, dok im se kasnije pridružuju Max Ernst, Man Ray, Jacques Baron, René Crevel, Georges Limbour, Jacques Rigaut, Roger Vitrac, Marcel Duchamp i drugi.
 |
|
Nadrealistička grupa, Pariz 1924: (s leva na desno) Baron, Queneau, Breton, Boiffard, de Chirico, Vitrac, Eluard, Soupault, Desnos, Aragon. Donji red: Naville, Simone Collinet-Breton, Morise, Marie-Louise Soupault. |
Nadrealizam je zvanično nastao 1924. godine, kada Andre Breton izdaje Manifest nadrealizma. Međutim, jezgro nadrealističkog pokreta počinje da se formira mnogo ranije. Već 1919. godine pojavljuje se časopis Littérature, koji su uređivali André Breton (1896-1966), Louis Aragon (1897-1982), i Philippe Soupault (1897-1990), a kasnije im se pridružuje i Paul Éluard (1895-1952).
Kada Breton u ovom časopisu objavljuje kitički tekst o dadaizmu i napušta dadaistički pokret 1922. godine, pridružuju mu se istomišljenici Benjamin Péret (1899-1959), Robert Desnos (1900-1945), René Crevel (1900-1935) i drugi. Organizuju se seanse na kojima se praktikuje automatski govor i eksperimenti izazivanja hipnotičkih snova, čime žele da ostvare jednu vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog.
Po objavljivanju Manifesta nadrealizma, nadrealizam postaje pokret sa svojim manifestom i umetničkom doktrinom. Mnogi umetnici se priključuju nadrealistima i aktivno učestvuju u kreiranju nadrealističke poetike. O zajedničkom radu ovih umetnika svedoče brojne fotografije.
Na prvoj nadrealističkoj izložbi, održanoj 1925. godine u Parizu, predstavljeni su i radovi umetnika kao što su Giorgio De Chirico (1888–1978), Hans Arp (1886-1966), Max Ernst (1891–1976), Paul Klee, Man Ray (1890–1976), André Masson (1896-1987), Joan Miró (1893–1983), Pablo Picasso (1881–1973), Pierre Roy (1880–1950).
Yves Tanguy (1900–1955) se priključuje nadrealističkom pokretu, a i René Magritte (1898–1967) kada dolazi iz Brisela u Pariz 1927. godine. Salvador Dali (1904–1989) se nadrealističkoj grupi pridružio 1929. godine, kada se iz Španije doselio u Pariz, i realizovao svoje prve nadrealističke slike. Dali prihvata nadrealističku teoriju automatizma, ali je preoblikuje u metod koji naziva “paranoičko–kritička–aktivnost”. Nemački umetnik Hans Bellmer (1902–1975) se 1934. godine pridružuje pokretu, a potom i Belgijanac Paul Delvaux (1897–1994). Alberto Giacometti (1901-1966) kroz nadrealizam, ranih tridesetih godina 20. veka, uvodi inovacije u skulptorsku formu. Marcel Duchamp (1887–1968) nije formalno bio član, ali se povremeno uključuje u aktivnosti grupe.
Tokom narednih godina, širom Evrope se osnivaju nadrealističke grupe koje deluju u saradnji sa pariskom grupom.
Organizovani nadrealistički pokret u Evropi raspušta se pred nadolazećim Drugim svetskim ratom. Breton, Dalí, Ernst, Masson i drugi, kao i čileanski umetnik Matta (1911–2002), koji se pridružio nadrealistima 1937. godine, napuštaju Evropu, i odlaze u Njujork, gde je pokret obnovljen. Breton 1940. godine organizuje četvrtu Internacionalnu nadrealističku izložbu, u koju su uključeni i meksički umetnici Frida Kahlo (1907–1954) i Diego Rivera (1886–1957), iako se formalno nisu priključili pokretu.
Model koji su reprezentovali nadrealistički umetnici, bio je odlučujući za nastajanje nekih kasnijih umetničkih pokreta, kao što su apstraktni ekspresionizam, neo-dada i pop-art.
