Beograd, 1904 – Pariz, 1968.

1904. Rođen je u jednoj od najstarijih i najbogatijih jevrejskih porodica u Beogradu, a o sebi je napisao: "Detinjstvo je proveo sanjareći. Dečaštvo čitajući. U roku od osamnaest godina bio je osamnaest puta u Beču i proputovao je celu Evropu, sem Rusije...", Autobiografija, Večnost, 1926. br. 4, 1.

1919. Boravio je u Berlinu i upoznao avangardnu književnost.

1923. Izdao je almanah Crno na belo, u kome su sarađivali> D. Matić, B. Tokin, D. Aleksić, R. Drainac i drugi predstavnici srpske avangarde. Objavljivao je pesme u časopisima Hipnos i Venturaementes (Duhovi koji dolaze, Šabac – izašao samo jedan broj). Izašla mu je poema Iksion.

1925. Boravio je u Parizu, gde je upoznao Bretona, Elijara i druge članove nadrealističke grupe. Tom prilikom je objavio prevod romana u slikama Vampir i autorski tekst u časopisu La Révolution surréaliste.

1926. Pokrenuo je sa Ristom Ratkovićem časopis Večnost, koji ima pet brojeva. Među saradnicima su bili> D. Aleksić, D. Blagojević i drugi. Objavio je knjigu Krilato zlato, a sa R. Draincem Dve avanturističke poeme i Iskrcavanje na Javi.

1927. Izašla mu je poslednja knjiga na srpskom jeziku, Antena smrti. Sa R. Ratkovićem napravio je zbirku pesama Leviatan. Sarađivao je u almanahu Novi istok.

1928. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i otputovao u Pariz sa namerom da radi doktorat.

1929. Pokrenuo je u Parizu časopis Discontinuité, od koga je izašao samo jedan broj, u saradnji sa A. Adamovim, K. Serneom, ?. Karivom i D. de Majom.

1929–1930. Bio je jedan od članova pariske grupe Le Grand Jeu (Velika igra). Objavljivao je poeziju u istoimenom časopisu, ali i u drugim pariskim listovima> Variétés, Cahiers de l'Étoile. 1932. Preselio se u Pariz, ali je sa ženom Polet, koja je bila majka književnika Žaka i Kloda Lauzmana i glumice Evelin Rej, neko vreme živeo u Hagu.

1941. Izgubio je roditelje u nacističkom logoru i počeo da radi kao akviziter knjiga.

1952. Otvorio je prodavnicu antikviteta na pariskoj buvljoj pijaci.

1968. Umro je u Parizu u taksiju, a knjiga pesama i uspomena Zlatne bube izašla je u Beogradu, tri dana posle njegove smrti.

1991. Posthumno je objavljena knjiga Monny de Boully, Au–delà de la mémoire, Poèmes, textes, critique, correspondance, Édition H. J. Maxwell: Préface de Paulette de Boully: Pariz.