Marko Ristić sa suprugom Ševom Ristić ispred Nadrealističkog zida Kliknite na sliku ili ovaj link da biste otvorili Nadrealistički zid u punoj veličini

Marko Ristić je u svom radnom kabinetu realizovao ambijentalnu celinu, koju je sačinjavalo više raznorodnih elemenata, inspirisan onim što je video kada je prvi put, u decembru 1926. godine, posetio stan Andrea Bretona, sa kojim je, putem prepiske, već nekoliko godina bio u kontaktu.

O ovoj svojoj poseti Bretonovom stanu, Marko Ristić je kasnije napisao: “Javio sam mu se kad sam došao u Pariz, i on mi je zakazao sastanak jednim “pneumatikom”. Bio sam kod njega 23eg decembra uveče, našao sam ga samog u tom njegovom čudnom ateljeu, pri vrhu jedne visoke kućerine na Montmartreu, na uglu ulice Fontaine i Place Blanche, tu gde se bio uselio četiri ili pet godina ranije, i gde će provesti čitav svoj zivot, u toj nemogućnoj karauli koja će tokom decenija postati sve bogatiji, sve basnoslovniji muzej čudesa. Usred tih Picassovih, Chiricovih, Max Ernstovih slika, tih oceanijskih maski i fetiša, tih neobičnih predmeta koji kao da su direktno, odjednom materijalizovani, iz guste dubine sna izronili, sedeo sam pred jednim čovekom čija je teška, izvanredna glava odavala neku predodređenost za dominaciju nad ljudima oko sebe, ali čije je svečano, autoritativno čelo bilo osenčeno brižnim preokupacijama koje su mi samo delimično mogle biti dokučive.”

Sastavni deo Nadrealističkog zida je slika Maksa Ernesta Sova (Ptica u kavezu), koju su Marko i Ševa Ristić kupili u Parizu, gde su u periodu od novembra 1926. do marta 1927. godine boravili na bračnom putovanju. Breton i nadrealisti su veoma cenili dela Maksa Ernsta, a posebno njegove kolaže i frotaže, kao strukturu koja izuzetno odgovara nadrealističkim potrebama da vizuelno predstave istraživanje snova i podsvesnog.

Deo Nadrealističkog zida sačinjavaju i dela francuskih nadrealista, dva crteža Andrea Masona (Andre Masson), kao i tri crteža Iva Tangia (Yves Tanguy).

Celinu su sačinjavale i fotografije, kolaži, afrička maska, radovi srpskih nadrealista, kao i savremena dela, rad Bogdanke Poznanović i skulptura umetnika naive Bogosava Živkovića.

Iako je poklonom Marka, Ševe i Mare Ristić, celokupna sačuvana vizuelna eksperimentacija grupe beogradskih nadrealista iz zaostavštine Marka Ristića zaveštana Muzeju, dela koja su bila sastavni deo Nadrealističkog zida, ostala su u Ristićevom kabinetu radi očuvanja autentičnosti ambijenta, sve do 1998. godine, kada su preuzeta i preneta u Muzej.